Šta je to budžet Republike Srbije i zašto je toliko bitan za sve nas? Momci i devojke, ovo je tema koja direktno utiče na naše živote, na to kako država funkcioniše, na naše plate, penzije, škole, bolnice, puteve – bukvalno na sve. Kad pričamo o budžetu, zapravo pričamo o novčaniku države. To je jedan detaljan finansijski plan koji pokazuje koliko para očekujemo da ćemo zaraditi (prihodi) i gde planiramo da potrošimo taj novac (rashodi) u određenom vremenskom periodu, obično tokom jedne godine. Razumevanje budžeta nije samo za ekonomiste i političare; to je nešto što bi svako od nas trebalo da zna bar osnovno. Jer, na kraju dana, to je naš zajednički novac i važno je da znamo kako se troši i da li se troši pametno. U ovom tekstu, pokušaćemo da vam približimo ovu temu, da je učinimo jednostavnom i zanimljivom, bez suvišnog žargona. Hajmo zajedno da otkrijemo šta se sve krije iza ove važne reči – budžet.

Kako se donosi budžet Republike Srbije?

Proces donošenja budžeta Republike Srbije je, moram vam reći, prilično kompleksan i uključuje mnogo koraka i učesnika. Nije to nešto što se desi preko noći. Sve počinje mnogo ranije, obično na jesen prethodne godine, kada Vlada Republike Srbije, na čelu sa Ministarstvom finansija, počne da pravi nacrt. Oni osluškuju potrebe svih ministarstava i drugih budžetskih korisnika – to su sve oni koji dobijaju pare iz budžeta, od zdravstva i obrazovanja do vojske i policije. Svako ministarstvo podnosi svoje predloge, šta im je potrebno za narednu godinu, koliko im novca treba za plate zaposlenih, za nabavku opreme, za realizaciju raznih projekata. Nakon što Ministarstvo finansija sakupi sve te zahteve, sledi težak posao usaglašavanja. Jer, para nikad nema dovoljno za sve želje, zar ne? Zato ministri i njihovi timovi moraju da donesu teške odluke o prioritetima. Šta je najvažnije? Gde treba uložiti najviše? Gde se može uštedeti? Nakon što se postigne unutrašnji dogovor u Vladi, sledi formalni deo – usvajanje Nacrta zakona o budžetu. Ali tu nije kraj. Ovaj nacrt se zatim predaje Narodnoj skupštini na usvajanje. Narodni poslanici imaju priliku da ga razmatraju, predlažu amandmane (izmene i dopune), i na kraju glasaju o njemu. Tek kada ga Skupština usvoji, on postaje Zakon o budžetu Republike Srbije i stupa na snagu. ceo taj proces je javni, bar u teoriji, i svako ko želi može da prati rasprave i predloge. Važno je da ovaj proces bude transparentan kako bi građani mogli da vide kako se planiraju da se troše njihovi novci.ceo ovaj proces, od početnih predloga do konačnog usvajanja, često je predmet javne debate i kritika, što je i dobro, jer nas tera da budemo bolji i pažljiviji sa našim finansijama.

Prihodi budžeta: Odakle državi novac?

Momci i devojke, kad pričamo o tome odakle državi pare, mislimo na prihode budžeta. To je taj novac koji se sliva u državnu kasu i omogućava sve ono što država radi za nas. Najveći deo tih prihoda, kao i u većini zemalja, dolazi od poreza. Imamo tu, naravno, porez na dodatu vrednost (PDV), koji svi plaćamo svaki put kad nešto kupimo. Pa onda porez na dobit pravnih lica, to plaćaju firme od svojih zarada. Tu je i porez na dohodak građana, koji se skida sa naših plata i drugih primanja. Pored poreza, značajan deo prihoda čine i akcize, koje se plaćaju na određene proizvode kao što su gorivo, duvanske prerađevine, alkoholna pića. Ove akcize su često i način da se utiče na potrošnju, recimo da se smanji konzumacija nezdravih proizvoda. Osim poreskih prihoda, država ostvaruje prihode i od taksa, koje se plaćaju za razne usluge, recimo administrativne takse, sudske takse, takse za korišćenje javnih dobara. Tu su i neki drugi izvori prihoda, kao što su dobit javnih preduzeća (mada to varira), prihodi od zakupa državne imovine, ili čak i prodaja neke imovine. U nekim godinama, mogu se javiti i prihodi od privatizacije. Naravno, država može da uzima i kredite, ali to se obično tretira drugačije od redovnih prihoda, jer to je novac koji moramo da vratimo sa kamatom. Važno je napomenuti da se struktura prihoda može menjati iz godine u godinu, zavisno od ekonomske situacije, poreske politike Vlade i drugih faktora. Cilj je da prihodi budu što stabilniji i predvidljiviji, ali i da se obezbedi dovoljno sredstava za sve potrebe države. Poreski prihodi su uvek ključni stub, jer oni pokazuju koliko je privreda aktivna i koliko ljudi radi i troši. Bez dobrih prihoda, nema ni dobrih usluga koje država pruža svojim građanima.

Rashodi budžeta: Gde novac odlazi?

Sada kada znamo odakle pare dolaze, hajde da vidimo gde taj novac odlazi. Rashodi budžeta su zapravo lista svih troškova države u toku jedne godine. Ovo je, momci i devojke, verovatno najvažniji deo budžeta za prosečnog građanina jer direktno utiče na kvalitet života. Najveći deo novca, kao što možete i da pretpostavite, odlazi na plate zaposlenih u javnom sektoru. Tu spadaju lekari, nastavnici, policajci, vojnici, administrativni radnici u državnoj upravi. Bez njih država jednostavno ne može da funkcioniše. Drugi veliki segment su socijalna davanja. Ovo uključuje penzije, dečje dodatke, naknade za nezaposlene, socijalnu pomoć za najugroženije kategorije stanovništva. Svi znamo koliko je važno da penzioneri imaju redovna primanja, kao i da mladi roditelji dobiju podršku. Zatim imamo izdatke za obrazovanje i zdravstvo. To znači pare za škole, univerzitete, bolnice, domove zdravlja, nabavku lekova i medicinske opreme. Naravno, uvek se vodimo time da li je novca dovoljno, ali ovi sektori su uvek visoko na listi prioriteta. Tu su i izdaci za odbranu i bezbednost, dakle finansiranje vojske, policije, obaveštajnih službi. Ne smemo zaboraviti ni kapitalne investicije. Ovo su ulaganja u infrastrukturu – putevi, pruge, mostovi, aerodromi, škole, bolnice koje se grade ili rekonstruišu. Ove investicije su ključne za dugoročni razvoj zemlje. Pored svega navedenog, postoje i rashodi za funkcionisanje državne uprave, kao što su troškovi održavanja zgrada, kancelarijski materijal, gorivo za službena vozila. Tu su i troškovi kamata na postojeće kredite, koji mogu biti značajan izdatak. Na kraju, tu su i subvencije, koje država daje određenim privrednim granama ili preduzećima da bi podstakla njihov razvoj ili ih održala u teškim vremenima. ceo ovaj sistem rashoda mora biti pažljivo planiran da bi se osiguralo da novac bude potrošen efikasno i na način koji najviše doprinosi dobrobiti svih građana. Prioritizacija je ključna reč ovde.

Budžetski deficit i suficit: Da li je država u plusu ili minusu?

Momci i devojke, kad čujete da država ima budžetski deficit ili budžetski suficit, šta to zapravo znači? Pa, to je kao da gledate stanje na vašem bankovnom računu. Ako imate više para na računu nego što ste potrošili, onda ste u suficitu. Ako ste potrošili više nego što ste zaradili, onda ste u deficitu. Isto je i sa državom. Budžetski suficit nastaje kada su ukupni prihodi države veći od njenih ukupnih rashoda u određenom periodu (obično fiskalnoj godini). To znači da država